Dolazi plima, pobrinite se za srca

Tihi Fragment uđe u kafe. Upita sve prisutne: „ Da li se laž zove crnim dijamantom?“ U njegovom pravcu polete nekoliko komada.

Tihi Fragment gleda u nebo. Nebo spusti boje tik uz Tihi Fragment. Dalje su išli u istom pravcu.

Na stolu u sredini sobe nalazila se šolja. Tihi Fragment gleda u šaru na njoj. Ista ta šara se iznenada uplaši od pogleda Tihog Fragmenta pa nestade sa šolje i sakri se iza televizora. Tamo je ostala puna tri dana i na veliko iznenađenje Tihog Fragmenta  vratila se na šolju bez ikakvog objašnjenja. I ne…

Kako se Tihi Fragment seća nas? Tako što zavuče ruku u najgušću tamu, a onda nas dugo traži da bi nas izvukao iz nje.

Tihi Fragment je porobao veći deo sveta. Pitajući se kakvog je ukusa preostali deo. Uputi se prema sebi.

Tihi Fragment je išao ulicom. Oseti krivicu. Ni tajni znakovi koje je davao sebi nisu mu pomogli.

Koristeći sastojake koje Tihom Fragmentu nudi ulica, on nespretnim rukovanjem stiže do nezadovoljstva. Tihi Fragment gleda oko sebe pokušavajući da shvati ima li nekoga sa zadovoljnim licem.

Tihi Fragment posmatra nebo. Nebo nije ravnodušno. Tihom Fragmentu na ramenu visi lovačka puška.

Na toj dubini ponašanje čoveka je neubičajno, a karakter te dubine je da smo svi mi na njoj. Privremeno zadovoljstvo je jedino na šta možemo računati.